Resavanje problema

Sigurnost.

Jedna stvar, bez koje cemo tesko ici kroz zivot. Ko nije siguran u sebe, moze se reci, da je obicno stidljiva osoba. Ili moguce je da se plasi sta ce drugi reci, kako ce reagovati drugi, plase se da se ne smeju toj ideji. Ljudi koji osecaju strast prema necemu sto rade, obicno su sigurni u sebe. Jer to rade iz ljubavi. Osecaju to u sebi. Znaju da mogu, i zele da se probiju.

Dacu Vam jedan primer. Djak, u skoli, treba da odgovara. Da zanemarimo njegovu proslost, i licnost donekle. Ucio je. Zna da zna. Nije stidljiv, ali se plasi da ne pogresi nesto. Cim je strah u glavi, cim se plasi da ne pogresi, onda nije siguran u svoj odgovor. Obicno precuti, ili u teskim mukama u sebi, sa znojem na licu, iznosi odgovore. Da ste tu pored njega, rekli bi ste mu: Daj covece, znas sve, sto ne odgovaras na pitanja? Odgovaras, dobijes peticu, i miran si.

Ali stavite se u njegovu kozu. Uglavnom takva deca su ismevana u proslosti, ponizno su se postavljali prema njemu. Ali verujte mi svi ti koji su ismevali, ili ponizivali druge, osetili su strah. Osetili su strah, da njegova pamet pobedi njegov imidz, stav, "fazon" kako bi to danas nazvali. Oni su kul frajeri, znaju fore, smeju se pored njih, imaju devojcice. I onda oni Bog zna kako idu kroz zivot, dok sa one druge strane, oni pametni, pate za tim statusom dobrog frajera. Nemaju devojku, nisu kul, ali imaju pamet, I TO NE VIDE!

Zbog toga su nesigurni. Cesto posle nekog dogadjaja, kad nemamo sigurnost, i ne iznesemo to sto smo hteli, pokajemo se sto nismo otvorili usta i rekli sta smo imali. Bude nam krivo. Onda kazemo, sledeci put cu reci i uraditi... ali... Opet isto.

Ljudi se plase neuspeha. Nemojte ici tim stavom. Idite sa tim, da se na greskama uci. Nemojte misliti da treba sve raditi, sa veoma jasnom i preciznom racunicom, da ce to uspeti, bez bilo kakvih padova i posledica. Jer oni koji rade, grese. Ucite na greskama, zapamtite ih, vidite sta je greska, popravite gresku, i ne cinite je vise. Mozda Vam ovo izgleda smesno, ili cete reci sto pricas ovo nama, kada znamo sve. Ali se pitajte, duboko u sebi, koliko ste Vi sigurni u sebe? 

Ne trebamo da se stidimo. Pogresno je da sumnjamo u sebe. U svoje odgovore. U svoju pricu. U svoje stavove. U svoj rad. U svoj osecaj. Kad pogresite, to Vam dodje kao veoma dobra putanja, da nije nesto u redi. OK. Pauza. Pa sve ispocetka! Gde je greska, kako je popraviti, popraviti, proveriti, i idemo opet. Sve dok ne bude sasvim odlicno!

Poslovni sastanci, odgovaranje u skoli, prilazenje devojkama/momcima, pokretanje sopstvenog biznisa, koliko odgovorno mozemo prici nekom problemu, ili preuzeti neku odgovornost. Da li smo sigurni u sebe da to mozemo?

Svako u sebi ima sigurnost. Svako je u sebe siguran 100%, ali kroz zivot to moze da se poveca ili drasticno opadne. Nemojte prihvatiti smeh licno, nemojte prihvatiti pad kao kraj sveta. Ustanite, obrisite kolena i krenite dalje!

Pozdrav svima ;)